Istorija nastanka najvoljenijeg napitka

Kafa. Globalno popularan napitak, braonkaste boje, poznat je po tome što je deo jutarnje euforije i svakodnevnice mnogih. I energetski pozitivno utiče na naš organizam, kako fizički tako i psihički, od onog momenta kada osetimo miris arome obrađenog semena koje se nalazilo u trešnji, na grani Coffea biljke, do prvog srka.

„ODAKLE POTIČE KAFA“
Coffea je zimzelena biljka iz porodice Rubiaceae, a seme njenih plodova nazivamo kafom. Postoji više podvrsta vrste Coffea, ali više o tome kasnije. Biljka potiče iz tropskih delova Afrike, vrlo je lepa, sa belim cvetovima i zelenim listovima koji rastu jedni nasuprot drugih, miriše slično kao jasmin, a za plod daje crvene ili žute trešnje.
Coffea arabica potiče iz visinskih predela jugozapadne Etiopije.
Coffea canephora potiče iz nižih predela zapada Liberije, do istočnih delova Kenije.

                                                                                   
„ETIOPIJSKA LEGENDA“
Legenda kaže da je u XI veku pastir po imenu Kaldi prvi otkrio potencijal svetski cenjenog i voljenog semena Coffea biljke. Kaldi je živeo u Etiopiji, u oblasti zvanoj Kafa(Kahva). On je bio običan pastir i primetio je da su njegove koze mnogo živahnije kada pojedu trešnje sa određenog drveta. Postale su toliko energične da uveče nisu spavale.

Kaldi je svoje otkriće podelio sa lokalnim manastirskim sveštenikom koji je potom napravio piće od samih trešanja Coffea biljke. Otkrili su da taj napitak pospešuje energiju i živahnost tokom večernje molitve. Sveštenik je svoje prosvetljenje podelio sa ostalim monasima u manastiru, posle čega priče o energetski bogatim trešnjama počinju da se šire i kafa tada iz Etiopije, uz pomoć afričkih robova, prelazi na Arabijsko poluostrvo.

„QAHWA“

Najraniji zapisi potvrđuju da je Jemen bila prva zemlja koja je počela da se bavi kultivacijom, prženjem i trgovinom kafe. Jemenci su plodovima biljke dali ime qahwa odakle i potiče ime kafa.
U XV veku ona se uzgajala u Jemenskom okrugu i do XVI veka bila je poznata u Persiji, Egiptu, Siriji i Turskoj.
U kafi nisu samo uživala mnogobrojna domaćinstva, već je ona bila dostupna u raznim delovima grada u ”kućama kafe”, koje su bile preteča kafeterija, tj. „qahveh khaneh“(kave kane). Ove ”kuće kafe” su prvi put počele da se pojavljuju na Bliskom istoku, a njihova popularnost je brzo rasla. Ljudi su ih posećivali i pored kafe uživali i u mnogobrojnim socijalnim aktivnostima (šah, muzika, nastupi, vesti). Ubrzo su kave kanepostale poznate kao „Škole mudrosti“. Hiljade hodočasnika je godišnje prolazilo kroz Meku i vest o „arapskom vinu“ se ubrzo proširila.

Međutim, Arapi su bili toliko posesivni kada je reč o njihovoj robi da su zrnevlje kafe kuvali kako se drugi ne bi dokopali te biljke i počeli da je uzgajaju.

„HOLANĐANI PRVI DO CILJA“
Potražnja za kafom je rasla, kao i tenzija ko će prvi kultivisati kafu izvan Arabije.
Jedan sudija, pod imenom Baba Budan, početkom XVII veka prokrijumčario je 7 zrna sirove kafe (broj 7 se smatra svetim brojem u Islamu) iz Jemena u Indiju, a holandski trgovac uspeo da krišom da iznese sadnice kafe iz Jemena i potom ih sadi u Amsterdamu.
Nakon što su se Holanđani dokopali zrna pokušali su da ih gaje u Indiji, ali neuspešno. Međutim, u drugoj polovini XVII veka, ubrzo nakon prvog neuspelog pokušaja, biljka prosperira u Botavijina ostrvu Java,u sadašnjoj Indoneziji. Holanđani su ubrzo imali uspešan i produktivan zanat u svetu kafe, a proširili su svoje plantaže i na ostrva Sumatre i Sulavesa

„GLASINE STIŽU DO EVROPE“
Evropljani koji su putovali do Bliskog istoka su se u svoju domovinu vratili sa glasinama o neuobičajenom tamno braon napitku pod imenom kahva. Do XVII veka kafa je došla u Evropu i postajala je sve popularnija.
Ljudi su bili skeptični u vezi sa ovim napitkom. Nazivali su ga „gorkim izumom Satane“i kada je kafa stigla u Veneciju 1615. godine bila je osuđivana od strane lokalnih sveštenika. Zbog prolongirane kontroverznosti pozvan je Papa Klement VIIIda donese konačan sud, ali pre nego što je doneo odluku odlučio je da sam proba kafu i dovoljno je reći da mu se taj čudni tamno gorkasti napitak dopao.
Kuće kafe su ubrzo postale centar socijalnog zbivanja. U Engleskoj su se pojavili takozvani „peni univerziteti“ gde su ljudi mogli da uzmu kafu po ceni jednog penija.
1714. godine gradonačelnik Amsterdama poklanja mladu coffea biljku tadašnjem kralju Francuske, Luiju XVI, a on izdaje naređenje da se biljka zasadi u kraljevskoj botaničkoj bašti u Parizu.
Kafa je ubrzo zamenila uobičajena pića, posebno u jutarnjim satima. Do sredine XVII veka postojalo je preko 300 kuća kafe u Londonu i u njima su se okupljali trgovci, brokeri, umetnici…

„NOVI SVET“
1723. godine mladi mornarski oficir Gabrijel de Kliu (Gabriel de Clieu) uzeo je semenje Coffea biljke iz kraljevske botaničke bašte i uputio se ka Novom Svetu, preko Atlantskog okeana. Na putu do tamo mladi oficir je naišao na mnoge prepreke kao što su piratski napad, veleizdaja na brodu i loše vreme, međutim, Gabriel je uspeo da stigne do obale Martinika.
U narednih 50 godina niklo je 18 milionastabljika kafe u tom delu Karipskog mora. Takođe, to semenje je genetski roditelj svih stabala kafe u predelu Kariba, Južne i Centralne Amerike.
Sredinom XVII veka kafa je stigla u Njujork, ali dobila je malo na popularnosti. I ovde su krenule da niču kuće biljke coffea, ali stanovnici „Novog Sveta“ su i dalje preferirali čaj, barem do određenog trenutka.
1773. godine desio se događaj poznatiji kao Bostonska čajanka. Taj revolt građana nastao je usled naglog povećanja poreza na čajeve od strane kralja Džordža III i ovaj događaj je promenio perspektivu kafe u Americi.
Hvaljena i opšte poznata brazilska kafa doneta je u Brazil od strane Franciska de Melo Palete (Francisco de Mello Palheta) koji je poslat u Francusku Gvajanu kako bi prikupio zrnevlje kafe. Francuzi su bili škrti i nisu bili voljni da podele kafu sa Portugalcima, ali žena francuskog guvernera je bila očarana Franciskom i pre nego sto se zaputio nazad, dama mu je uručila buket cveća. U tom cvetnom aranžmanu bilo je sakriveno zrnevlje kafe iz kog je proizišla multi-milijarderska industrija.
Kolonisti, trgovci, misionari raznosili su kafu po raznim zemljama. Plantaže su nicale u prelepim tropskim šumama i na burnim planinskim predelima. Nove nacije su stvarane na bazi prihoda od kafe. Do kraja XVIII veka kafa je postala najtraženija i najprofitabilnija roba na svetu, a trenutno kafa je na sedmom mestu u svetu trgovine.

Autor: Luka Jakšić